Ovi penzioneri od sada u penziju idu sa 70 godina: Velika promena u penzionoj reformi

Važna vest iz PIO fonda je stigla za naše penzionere kada je reč o tribinama koje su organizovane širom Srbije.

Oglasili su se i saopštili dobre informacije o broju penzionerima kojima je omogućena ta velika stvar.

Sada je stiglo i bitno obaveštenje o pomeranju granice za odlazak u penziju za penzionere iz Danske.

Danski parlament je prošle godine prihvatio propis kojim se granica za odlazak u punu starosnu penziju, za one rođene nakon 31. decembra 1970, podiže na 70 godina. Tako će Danac rođen prvog dana 1971, ili kasnije, moći da se penzioniše tek 2041.

Danska će time prestići Grčku i zvanično postati zemlja s najdužim radnim vekom u Evropskoj uniji.

Danska je još 2006. godine povezala doba za odlazak starosnu penziju sa očekivanim životnim vekom i ovaj prag revidira svakih pet godina. Trenutno je granica za odlazak u penziju 67 godina, a očekuje se da će nakon 2070. Danci moći da odmore od rada tek sa 74 godine. Najduže će se u Evropskoj uniji raditi u Grčkoj, gde će starosna granica 2030. biti 68,5 godina, odnosno pola godine duže nego u Danskoj.

Penziona reforma podržana u danskom parlamentu

Sporazumom o socijalnoj pomoći iz 2006. godine Danska želi da osigura ekonomski održiv sistem socijalne pomoći prilagođavanjem granice za odlazak u penziju očekivanom životnom veku. Prema zagovornicima ovog modela, podizanje granice je neophodno kako bi se očuvao penzioni sistem bez opterećenja budućih generacija.

Spomenutu reformu podržale su sve vodeće danske parlamentarne stranke, smatrajući da kontinuirano pomeranje granice predstavlja društveno odgovorno prilagođavanje demografskim stvarnostima i preduslov za očuvanje danskog modela socijalne zaštite, odnosno izbegavanje dodatnog pritiska na javne finansije.

Starosna granica za odlazak u penziju u 21. veku raste širom Evrope kao odgovor na povećanje očekivanog životnog veka i dužine vremena provedenog u penziji.

Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) predviđa da će se do 2060. godine granica u EU približiti 67 godina, a više zemalja će preći granicu od 70 godina.

Evropljani, naime, žive sve duže: prosečni očekivani životni vek u Evropskoj uniji za osobe rođene 2024. godine dosegnuo je 81,5 godina. To znači da kontinuirano raste broj stanovnika koji je nakon sticanja starosne penzije poživio i više od 30 godina. Takav je trend pozitivan i poželjan, ali istovremeno predstavlja problem za trenutne penzione sisteme.

"Fizički zahtevne poslove je teško raditi do 70. godine"

Međutim, mnogi Danci upozoravaju da neprestano produžavanje radnog veka nije održivo i da treba pokrenuti raspravu o diferenciranijim penzionim modelima koji uzimaju u obzir radno okruženje i profesionalnu pozadinu. To što Evropljani žive duže, ističu kritičari, ne znači nužno da su duže zdraviji i sposobni za rad.

Danci upozoravaju da neprestano produžavanje radnog veka nije održivo

"Mislim da je ovo nerealno i nerazumno. Ne možemo da radimo doveka. Upravo sam napunio 47 godina i vidim da me čeka još mnogo godina na tržištu rada. Možda ću morati da pronađem novo zanimanje", rekao je za danski javni radio radnik Tomas Jensen i dodao: "Fizički zahtevne poslove je teško raditi do 70. godine, pa shodno tome starosna granica za penziju ne bi trebalo da svima bude ista. Već sam imao operaciju kolena, ramena i leđa. Ceo život sam plaćao porez. Trebalo bi da imam i vremena za decu i unuke."

Osim toga, Danci ni približno ne žive najduže u Evropi, a radni vek im je ipak najduži. Prema poslednjim podacima Eurostata, očekivani životni vek u Danskoj iznosi 82 godine, odnosno dve godine manje nego u Španiji i Švedskoj, ali i tri godine više nego u Hrvatskoj, koja se kao i većina novijih članica Evropske unije drži granice od 65 godine.

Da podsetimo, PIO fond se oglasio i o isplati penzija za mart 2026. godine.

Bonus video:

(Espreso/Blic/Index/Prenela: N.J)